~ Ono što nikada od mene nećete čuti je...

  Ono što nikada od mene nećete čuti je da nisam dovoljno dobra. Volim i poštujem sebe onakvu kakva jesam u ovom trenutku. Da li mogu biti još bolja, naravno da DA i ja to znam. Sada sam takva, sutra ću možda biti još bolja, ali za danas sam najbolja. I to je to. Vredno radim na sebi, na svojim mislima, jer znam da svoje sutra kreiram danas. Živim baš onako kako mislim da mi prija, želim puno, radim na tome i imam svoj cilj. Tuđa mišljenja čujem, ali uvek poslušam sebe. Jer ko me bolje poznaje od mene same? Ko zna šta ja volim, šta mi prija i šta je najbolje za mene? Ko zna koji je put namenjen meni? Pa naravno da to mogu biti samo ja. Svako ima svoje snove, strepnje, borbe, želje i strahove. Svako ima svoj jedinstven put kojim gazi. Nikada dve osobe ne mogu proći na isti način jedan te isti put. Ono što je za nekoga lako, za drugoga je teško, ono što nekome prija, nekoga boli... i uvek je to tako. Zato imajte svoj put, gazite oštro, lako, brzo, polako, idite tamo gde želite u svom ritmu i tempu, onako kako vama prija i godi. Ubrzajte kada vam krene, zastanite kada vas savlada umor i opet samo napred... nikako nazad, tamo ste već bili, dosadno je.  

  Ono što nikada od mene nećete čuti  je da me plaši šta drugi ljude misle o meni. Zašto bi mi to bilo važno? Ako bezuslovno volim sebe, ako u životu radim najbolje što mogu i što umem, ako živim ono što pišem i pričam, ako su u skladu moje misli i dela, ako u svakome vidim samo onu bolju stranu, a njemu ostavim ostalo, ako radim to što radim najbolje što mogu... zašto bi mi bilo važno mišljenje drugih, bilo ono dobro ili loše? Kada znam da ljudi pre svega ne misle o meni, oni misle prvenstveno o sebi. I to je tako i tako treba da bude. Drugi vam govore iz svoje perpektive i svog ugla. Oni govore kako bi oni i šta bi oni. Ako vam osporavaju, oni zapravo sebi govore NE. A vama, da li je važno šta vam  drugi pričaju iza leđa? Da li vas tuđi komentari plaše, demorališu, vraćaju unazad...? Zašto? Zašto vam je važno tuđe mišljenje? Zar ne znate da ljudi govore o sebi, a ne o vama? Oni vam govore kako bi oni, to su njihove strepnje i strahovi. Oni ne moraju biti i vaši, ako ih ne priglite i ako vas tuđa mišljenja ne uplaše i dovedu vas da odustanete od svojih snova.  

  Ono što nikada nećete čuti od mene je da mi je važna tuđa zahvalnost. Nikada i slovima nikada ne očekujem da mi se uzvrati za  učinjeni gest, uslugu ili ljubaznost. Pre svega shvatila sam da je lična sreća u davanju. Davati znači činiti drugima, ali prvenstveno činiti uslugu sebi. U davanju je veće zadovoljstvo, negoli u primanju. Davati treba treba bez očekivanja, bez potrebe da se za ukazani gest dobije povratna usluga. Najveću čar ima davanje bez pompe i suvišne priče. Dajte i ćutite o tome. Dati, a razglasiti na sva zvona, je hvalisanje i razmetanje i to nije to. Ako dajete, dajte od srca, bez žaljenja i bez očekivanje da vam se sa iste strane vrati. Neka davanje za vas bude sreća. 

    Ono što od mene nikada nećete čuti da ja nešto ne mogu ili ne umem, a da nisam bar pokušala. Naravno da nisam svemoguća i da sve znam i umem. Daleko od toga. Za mnoge stvari potrebno je i znanje i vreme i iskustvo. Ali ako imam neki izazov nikada neću reći da ja to ne mogu, ne umem ili plašim se kako ću. Upoznaću se bar sa tim izazovom, potrudiću se da što više saznam o njemu, pročitaću o tome, raspitaću se, pokušaću da ga savladam. Ono što je važno da nikada nekim novinama u životu ne kažete odmah NE. Dajte im vremena i polako. Najlakše je odustati u startu i okrenuti leđa novim prilikama u životu. Prepoznajte i uhvatite nove šanse koje vam univerzum šalje, možda neće biti reprize. I ako ne uspete, nećete se kajati da niste bar pokušali.  

    Ono što od mene nikada nećete čuti je da ne mogu oprostiti, ili ne daj Bože, da ne mogu zaboraviti učinjenu mi nepravdu. Oproštam prvenstveno zbog sebe, jer tako je i lakše i bolje za mene. Gajiti ljutnju, bes i mržnju je najgore što mogu učiniti za sebe. A pošto volim i poštujem sebe, nikada neću dozvoliti da mi moja gordost i tvrdoglavost umanji kvalitet misli, duha i tela. Opraštam jer volim sebe. Opraštam jer, time i otpuštam sve ono što mi ne služi i što ne ćini moj život boljim i kvlitetnijim. Još važnije zaboravljam učinjenu mi nepravdu, jer tako činim sebi dobro. Ne pričam o tome, jer svako ponavljanje i čeprkanje osvežava ranu, a ja to ne želim. Umirim se, ne čačkam i sve prođe... nismo mi ti koji nekoga treba da kažnjavamo, proglašavamo ga zločincem. Sve je u skladu sa nama samima. Čini dobro, misli i radi po savesti, tome se i nadaj u životu. Vazda je tako  bilo i biva.   

  Ono što od mene nikada nećete čuti je da nemam dovoljno. Ne kažem da imam mnogo i previše. Ne. Nije reč o tome da li je dovoljno novca, radosti, sreće, ljubavi.... Nikada toga nije dosta, uvek može više. Ali kada bismo čekali da dostignemo taj neki nivo, prošlo bi mnogo vremena u čekanju i možda nikada ne bismo to dočekali. Treba biti srećan i sa malo i sa puno. Treba se radovati i najmanjim stvarima, jer onda ste konstansno srećni. Treba uživati u onome koliko imate sada i naravno težiti i raditi na tome da imate više. Ne treba sedeti i čekati više para, sreće i radosti. Samo svojim koracima, verom i radom možete svedočiti u životu onome čemu težite. Važno je želeti, a ne trebati, jer onda govorite o nedostatku. Pričajte da imate, daće vam se još. Možete mi reći, "pa kako imam, kada nemam?" Imate, svi mi imamo mnogo, a da nismo ni svesni koliko smo bogati. Budite zahvalni na zdravlju, porodici, poslu, deci, roditeljima, stanu, kućnom ljubimcu, kolima...  mnogo bih sada mogla da nabrojim, ali nastavite sami. Kada ste zahvalni vi vibrirate bogastvom, a samo tako možete u svoj život privući još stvari koje vaš život čini bogatim. To ne mora biti novac i materjalne stvari, to bogastvo može da se ogleda u prijateljima, novim poslovnim prilikama, novim odnosima.... i svemu što čini vaš život bogatim.

    Ono što od mene nikada nećete čuti je da su snovi laž. Znam da sve što sanjam i sve što jako želim mogu i da ostvarim. Sve o čemu sam sanjala, ja sada i živim. I to je to. Da li imam nedosanjanih snova. Naravno da ih imam, ali nadam se i verujem da imam i vreme ispred sebe i da će moji sadašnji snovi postati java. Znam da neće sami od sebe, zahtevaju moje buđenje i moje korake ka njima, zahtevaju moju veru da ja to mogu, i ja je imam, zahtevaju moj rad, a ja sam hvala Bogu vredna žena i za njega uvek spremna. Sve što mi treba ja imam i to negujem kod sebe i to radom na sebi. Imam san, imam veru i volju da napravim korak ka njemu i sreću da na tom putu živim ispunjena srećom, jer znam da je sreća, ne na cilju već na putu ka njemu. Sreća je u putovanju. 

   Mnogo je toga što nećete nikada čuti od mene, ne zato što ja pazim šta ćete vi reći, ne,  nego zato što prvo volim sebe. A kada volimo sebe, onda smo spremni da volimo i druge. Ako te ljubavi nemamo za sebe, pa kako da imamo za druge? Poslušajte sebe kako pričate. Šta čujete? Razmislite malo o tome. Da li onim što pričate o sebi i drugima doprinosite svom uspehu, sreći, zdravlju, miru ili pak pospešujete ono što inače nikako ne biste želeli u svom životu. Jer znate onu poznatu kako pričate tako živite. Zato pričajte ono što želite i da živite, u svemu vidite prvo ono što je dobro, činite dobra dela, oprostite, prihvatite ljude onakvima kakvi jesu, ne pokušavajte da ih menjate, zahvalite se na onome što imate i dopustite da u vaš život dođe ono što vam pripada.

*tekst objavljen u Magazin Sretna Žena, 04.09 2017.god

Piše: Gordana Maksimović

Ja sam Gordana Maksimovic, po vokaciji sam dipl.defektolog, master logoped, motivaciski govornik i life caoch. Sve to zajedno, čini divan sklad kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Inače autor sam jednog jako praćenog bloga, kao i You Tube kanala "MIRIS POZITIVNOG DUHA i facebook-stranice, koji su jako motivirajući i inspirišu me da dalje radim, objavljujem i produbljujem svoja znanja, sa željom da sve to podelim sa vama. Nadam se da ćete u svemu što pišem prepoznati moju želju, da shvatite koliko je ovaj život vredan i koliko ga možete lepo živeti. Ja živim svoju bajku i uživam u njoj. Želim vama vašu bajku ali tu bajku kreirate vi sami. Želim vam, da vaša kreacije bude vaš izbor, da vaša životna priča i vaša realnost postane vaša bajka. Jer život zaista jeste bajka ... a mudra i pametna žena prvo radi na sebi da bi i ona i svi oko nje lepo živeli i uživali.