~ Moji duhovni učitelji ~

"Ne predaje učitelj ono što želi,ne predaje učitelj ono što zna,učitelj predaje ono što jest."

   U životu dođe trenutak kada počnemo polako da se budimo.Kada će to da se desi niko ne zna. Neko veoma rano oseti potrebu da protrlja oči i da ugleda svet na sasvim jedan drugačiji način. 

   Nekome treba da prođe pola života da se probudi i to je sasvim u redu, jer neko nikada ne oseti potrebu da se probudi i da na život, ljude, prilike gleda na lepši, pozitivniji i optimističniji način.

                        Takav život je i lepši i bolji, ali na žalost to nije za svakoga.

    Sve u životu je stvar sopstvenih izbora, koraka,fokusa i vere. Svi mi imamo pravo na izbor zanimanja, partnera, posla, prijatelja, grada u kojem ćemo živeti. 

    Sve su to naši izbori, mada često nismo svesni toga.
 
    Lakše nam je nekada da krivimo roditelje, društvo. državu, šefove, što smo tu gde jesmo i što živimo život kakav živimo, a nismo svesni da su to samo naši izbori i naše odluke. 

    Ali lakše je okriviti drugoga, nego zastati,osvestiti se i preuzeti život u svoje ruke i živeti život o kome sanjamo, maštamo i koji želimo da živimo.

    Međutim,u tom grmu leži zec. Nećemo mi svu tu odgovornost na svoja pleća, lakše je podeliti neuspehe i neostvarenie živote, nego reći i priznati sebi da ste tu gde jeste, sami sebe doveli...

   Preuzeti život u svoje ruke i prihvatiti odgovornost za sve  i dobro i loše je stvar karaktera i dobre volje. Nekada nam je za takve odluke potrebna podrška dragih ljudi, okruženja ili nama tako potrebnih učitelja.

   Neki ljudi nas lako inspirišu da budemo još bolji,da damo od sebe još više,da radimo nešto novo i da na tom putu ne odustajemo.Takve ljude nekako prepoznamo kada to stvarno i sami zaželimo a nekada su nam tako nevidljivi i ako su možda tik pored nas. Ali onog trenutka kada ih prepoznamo i kada shvatimo da nam baš oni trebaju, treba da budemo srećni i zahvalni jer su ušli u naš život i naše iskustvo, upravo da nas nečemu nauče. Njihovo prisustvo će nam omogućiti da rastemo zajedno, da učimo, da spoznajemo sve ono što će nas dovesti i izvesti na put pozitivnog duha.

    Na mom putu mnogo je takvih učitela bilo i biće.Pošto je lični rast doživotan,zahvalna sam na svim svojim učiteljima do sada i još zahvalnija na učiteljima koji će se pojaviti na mom putovanju zvanom srećan,uspešan i  zdrav život.
   Zato hvala svima koji ste me inspirisali,pokrenuli i podstakli da budem ovo što sam danas i da rastem svakoga dana.Hvala,što sada mogu i ja da budem inspiracija drugima,što moj život,moja priča i moje reči mogu da probude one uspavane i sanjive duše.Vreme je,produdite se i živite život najbolje što možete,jer život je divan ko živeti zna.

 ... Prihvatam odgovornost za sve dobro i za ono manje dobro što se pojavilo na mom životnom putovanju, jer me je sve to inspirisalo i pokrenulo da budem ono što danas jesam i da svakoga dana rastem i da ja danas mogu da budem inspiracija drugima....

*nastavak sledi u knjizi-MIRIS POZITIVNOG DUHA-autor Gordana Maksimović 

Tko ne zna, a ne zna da ne zna,
opasan je - izbjegavajte ga!

Tko ne zna, a zna da ne zna,
dijete je - naučite ga!

Tko zna, a ne zna da zna,
spava - probudite ga!

Tko zna i zna da zna,
mudar je - slijedite ga!

Konfucije