"Čovek pun duha i u potpunoj samoći se izvanredno zabavlja svojim mislima." Zaista, to je tako... Često imam običaj da kažem, kako je meni lepo, kada sam sama sa sobom, meni zaista ama, baš nikada nije dosadno. Da se razumemo, volim ljude, druženja, odlaske kod prijatelja, pozivanje istih da u toplini moga doma uživamo, volim gužvu, jurnjavu po velikil molovima, volim putovanja i putujem uglavnom sa porodicom i društvom, organizujem predavanja, radionice, promocije... i sve je to povezano sa puno ljudi ... ali isto tako volim svoj mir, vreme koje provodim sama sa sobom. Baš taj mir i to sučeljavanje sa svojim mislima me resetuje, puni baterije, osvežava, obnavlja... da sve to sa puno ljubavi i sa zadovoljstvom radim i živim.
Baš taj mir koji sebi dozvolim s vremena na vreme, je čin pokazivanja ljubavi prema sebi, a kada volimo sebe, volimo život, a ako volimo život, volimo i svet oko sebe.
Pa šta ja to radim, kako koristim to vreme samo za sebe, kako se zabavljam i kako pronalazim svoj mir? Neko će reći: "Ma, lako je tebi, sve ti uređeno i sve potaman..."
Hvala, hvala... Zahvaljujem na toj konstataciji, neću se buniti, neću negirati, neću se protiviti, neću mnogo objašnjavati... ali ću reći da to sve nije palo sa neba.
U redu je, nešto vam pripadne, ali mnogo toga ste sami prizvali u svoj život, svojim radom, zaslužili, svojim vremenom isplatili, svojim neprespavanim noćima zadužili... pa u redu je, da sada se i uživa u tim blagodetima. Ali ne zaboravite i kada vam je najlepše, najbolje, najradosnije, tada najviše trebate da radite na sebi da se tako stanje i zadrži i bude još bolje, jer uvek može bolje....
Često sam mogla da čujem, blago tebi, tebi su deca dobra, dobri đaci, svestrani.... misleći da je to baš sve urođeno i da smo svi mi zajedno rođeni pod srećnom zvezdom. Moram vam reći, da to nije baš tako.... jurila sam ja na trista strana, pratila svoju decu i više nego što treba, provela sate i sate čitajući, pričajući, razvozeći na razne aktivnosti, učeći sve ono što nisam znala, tražeći odgovore na brojne životne zahteve... i ne žalim, jer zaista su to danas deca koja su sve ta iskustva stečena umeli da utkaju u svoj život i sada mogu reći da sam majka dva divna tinejđzera... ali isto tako, pored svih svojih obaveza.... a imam ih i te kako, ja sam prvo majka koja sada iz prikrajka posmatra svoju decu kako ojačavaju i kako sve spretnije šire svoja krila....
Srećna sam zbog toga i samo im dajem dobar vetar u leđa i učim ih da su njihove misli, njihova vodilja kroz život. Nekada čuju, nekada i ne... ali sigurna sam da nas deca više gledaju, negoli slušaju... pa se nadam da su se dobro zagledali u nas, svoje roditelje... i da će svoj život kreirati na dobrim temeljima...
Često sam mogla da čujem, blago tebi, tebi je muž dobar.... i mnogo toga... ali i tu se ulagalo, i na tome se radila, kao prvo kako zračiš tako privlačiš, ili slično se sličnom raduje... Došao mi je on zato što sam takvog želela i privukla u svoj život.
Iako su mnogi u to vreme govorili, da nema dobar momak u gradu, za onog ko želi, on uvek postoji, samo mu treba dati priliku! Ja sam mu dala priliku i nikada se nisam pokajala. Danas živimo našu bajku, a on je moj najbolji učenik na našem putu pozitivnog duha.
Često mogu da čujem, blago tebi najbolji posao radiš... i radim, jer radim ono što volim, jer sam birala šta ću učiti i kakav ću posao raditi. To su bile moje odluke .
Ali ono što znam da to što sam danas i što živim kako živim i što imam i koga imam sam zaslužila, zavredila, prizvala..., jer sam puno radila, pravila korake, verovala... i danas sam tu gde jesam i dobro je.
Može li bolje, uvek i sigurna sam da sam svakoga dana, bolja u odnosu na onu Gordanu od juče, i to mi je cilj... i tako učim svoju decu i u skladu sa tim mi svi zajedno živimo.
Da da se vratim na temu sa početka ove moje priče... kako ja to pronalazim taj svoj mir i kako dopunjujem svoje baterije... koje mi pomažu da na svim životnim poljima, napravim relativan sklad.
Naravno da tu sve nije besprekorno, da ima i manje dobrih dana i umora i pada vibracije... ali čini mi se da to umem brzo da prepoznam, da se zaustavim, osamim i umirim, odtihujem, posložim svoje misli i upitam samu sebe kako dalje.
Kada ste mirni možete da čujete šta vam srce poručuje... kojim putem je, ne lakše, nego bolje ići. Samo kada umirimo duh, telo i misli... doćićemo do odgovora, jer su svi odgovori u nama.
I tako u tišini, pronalazimo sebe, osluškujemo i čujemo sebe... a kada čujemo onda sva naša postavljena pitanja dobiju svoje prave odgovore, ali samo ako napravimo svoj mir... i tako kao sa početka ove moje priče, mi počinjemo u toj mirnoj luci da se zabavljamo sa svojim mislima.
*autor teksta i knjige Miris pozitivnog duha, Gordana Maksimović
*tekst objavljen 6.08 2018 god u Magazin Sretna Žena
*tekst objavljen 6.08 2018 god u Magazin Sretna Žena
*više o knjizi Miris pozitivnog duha na linku:
http://gordanamaksimovic.blogspot.com/2018/06/miris-pozitivnog-duha.html
* knjigu možete naručiti slanjem poruke u inbox na facebook profili.
https://www.facebook.com/gordana.maksimovic.165
važno!!!
Uz knjigu autorka će vas obradovati sa punooo poklončića koje ona sama kreira sa puno ljubavi za sve svoje čitaoce... tu su cvetni bukmarkeri, i u obliku anđela, čarobno perce, narukvica sa srebrnim priveskom, (amajlija koja vas čuva)... uz sve to dobijate kožnu ogrlcu sa srebrnim priveskom ili minđuše ili oba ako je pojačano darivanje tog meseca ... pa može li bolje od toga?
https://photos.app.goo.gl/uZ5Bu6XZ1YxMAWM79
... da ne zaboravim sve to upakovano sa stilom i ukusom, (pogledati na linku) https://photos.app.goo.gl/jcGAA1ugHNqyTtrw6 tako da do sada, ovakav poklon nikoga nije ostavio ravnodušnim, sigurna sam da neće ni vas ili nekoga koga biste želeli da obradujete...
Piše: Gordana Maksimović
Нема коментара:
Постави коментар